Слободан Бакић (Београд, 24. март 1941- 22. април 1982), дипломирао (1963) и магистрирао (1975) на Правном факултету у Београду. Један од седморо из прве генерације (1962) стипендиста Института за социологију (од 1971. Институт за криминолошка и социолошка истраживања), где је остао да ради (доцније у звању вишег истраживача). Школске 1969/70 боравио на стручном усавршавању у Француској, код Пјера Нaвила (Pierre Navill). Бавио се искуственим и теоријским истраживањима из области социологије рада, социологије спорта и градског живота у Београду. Био главни уредник Социолошког прегледа: 1971-1973. (заједно с Тривом Инђићем), 1974-1975. и 1977-1981. (заједно с Милосавом Јанићијевићем). Toком целе те деценије био главна покретачка снага Социолошког прегледа. Био председник Српског социолошког друштва (тада Социолошког друштва Србије) 1981-1982. Трагично изгубио живот, не одбранивши написану докторску дисертацију. Текст доцније објављен као књига: Аутоматизација и радничка класа: утицај аутоматизације на социолошко одређење и састав радничке класе (1984).